Kontekst je to što reč čini štetnom. Stranac koji Vas u prolazu nazove debelim može da Vas uznemiri, razbesni, i čak da učini da se osećate bezvredno. Ali šta kada doktor kaže da je zabrinut jer Vaše telo sadrži previše masti?“
Život sa gojaznošću
Zajednica
Stigma gojaznosti
|
4 min. čitanja
Zašto bi trebalo da prestanemo da brinemo o tome kako da nazovemo gojaznost
Da li je bitno kako zovemo gojaznost?
Kako da je nazovemo? Iznenađujuće je koliko smo fokusirani na odgovor na ovo pitanje, kada govorimo o gojaznosti. Neki ljudi više vole reč "debeli" jer misle da je to faktički opis. Drugi su uvređeni rečju "debeli" i preferiraju "gojazni" jer je to objektivan, klinički pojam.
Prisustvujući nedavnoj konferenciji u Velikoj Britaniji o gojaznosti i upravljanju težinom, čula sam govornika koji spominje ljude "veće težine". Ovo je izazvalo veoma negativan odgovor među određenim delovima publike, koji su očigledno smatrali da to predstavlja stigmatizaciju i da je istovremeno uvredljivo.
Aktivno učestvujem u organizacijama koje podržavaju ljude koji žive sa gojaznošću. Osećam da stigma predstavlja važan aspekt izazova, i tu naravno nastaju definicije, i neslaganja oko definicija. Pošto smo svi individue, teško je svima udovoljiti. Ono što jedna osoba može da smatra uvredljivim, druga ne.
Za mene je kontekst ono što čini reč štetnom. Stranac koji Vas u prolazu nazove debelim može da Vas uznemiri, razbesni, i čak da učini da se osećate bezvredno. Ali šta kada Vam doktor kaže: "Zabrinut sam jer tvoje telo sadrži previše masnoće što bi moglo da izazove buduće zdravstvene probleme." Da li Vam to izaziva iste osećaje?
Obično se smatra da smo sami uzrokovali gojaznost, a to ljudima otvara prostor za podsmeh, diskriminaciju i maltretiranje. Dakle, na odlasku sa konferencije, bila sam zabrinuta zašto je toliki fokus na tome "Kako da je nazovemo?" Zar nije stigma"jedite manje, krećite se više" mnogo više zabrinjavajuća od onoga kako se sama bolest zove?
Na kraju krajeva, zar to nije samo reč?
Ono što ljudi ne shvataju jeste da sam ja aktivna osoba. Imala sam stalni ativan fizički posao od kada sam napustila školu. Takođe sam imala ličnog trenera, išla u teretanu, i imala svakodnevne časove plivanja. Zato me nazovite debelom, gojaznom, težom, osobom teških kostiju ili kako god već želite. Ali ako osećate potrebu da me osuđujete, uradite to na osnovu sopstvenih zapažanja, a ne na osnovu onoga što Vam mediji kažu, ili od strane profesionalaca bez iskustva i razumevanja šta stvarno znači živeti sa gojaznošću kakva ona jeste.
„Imala sam stalni aktivan fizički posao od kada sam napustila školu. Takođe sam imala ličnog trenera išla u teretanu, i imala svakodnevne časove plivanja.”
Po mom mišljenju, konferencije i drugi forumi na kojima se govori o gojaznosti imali bi koristi od bolje komunikacije između pripadinka akademske zajednice i pacijenata. Takav dijalog doprineo bi boljem razumevanju izazova sa kojima se suočavaju ljudi sa gojaznošću i informisao bi jednoglasno i bolje o strategiji kako da krenemo napred. I to ne samo jednom ograničenom, stigmatizirajućom rečju.
