Gojaznost: Bolest sa brojnim uzrocima koja se može kontrolisati

„Idem u teretanu, jedem veoma male porcije, vežbam jogu. Ali, i dalje sam gojazna. Svi mi govore: „jedi manje, kreći se više i bićeš u redu”. Ali to zaista nije tako jednostavno“.

Za Viki Muni, majku troje dece koja živi u Španiji, trenutak kada je zatražila pomoć od lekara predstavljao je prekretnicu u njenom životu. Ona je takođe shvatila da gojaznost nije jednostavna stvar njenog životnog stila, već hronična bolest sa mnogim uzrocima.

Svako ko je prošao čak i delić onoga što i Viki, zna to veoma dobro – teško je gubiti na težini. Održavanje željene težine nakon toga je još teže. Ipak, čini se da je rasprostranjeno uverenje da su ljudi koji žive sa gojaznošću u potpunosti odgovorni za svoju situaciju.

Uobičajena priča koja podrazumeva da samo ako jedemo pravu hranu i vežbamo na pravi način, ne bismo trebali imati višak telesne težine. Iako je ovaj mehanizam za ulazak i izlazak energije istinit, on predstavlja dramatično pojednostavljenje - bolan je za one koji su pogođeni gojaznošću. Gubitak težine zavisi od ravnoteže između količine energije koju unosimo kada jedemo i količine energije koju koristimo. Međutim, uzroci energetske neravnoteže su složeni i razlikuju se od osobe do osobe.

Umesto toga, vodeći naučnici su saglasni da osobe koji se bore sa prekomernom težinom mogu zapravo da žive sa gojaznošću, što je hronična bolest.

Baš kao i mnoge druge hronične bolesti, gojaznost se razvija tokom određenog vremenskog perioda. Postoji mnogo razloga za to, od kojih su neki van naše svesti ili kontrole. Naša psihologija, genetika, hormoni, nivoi stresa, količina i kvalitet našeg sna, lekovi koje uzimamo i životna sredina u kojoj živimo, mogu imati ulogu.

Da bi se efikasno kontrolisala gojaznost, prvi korak je da se utvrdi koji su glavni uzroci – ovi uzroci će se razlikovati od osobe do osobe – i kako se neke od prepreka mogu rešiti.