Odrasli momci ne plaču... i drugi mitovi
Zamislite svet u kome jednog dana crveno svetlo na semaforu znači Stop, a već sledećeg dana Kreni, a zeleno svetlo znači Stop! Nikada ne bismo stigli nigde u takvom svetu. Bili bismo zbunjeni.
Razmislite o našoj svakodnevici: većina nas putuje automobilom ili javnim prevozom na posao. Imamo liftove i pokretne stepenice koji će nas odvesti tamo gde treba bez kapi znoja. Kancelarijski poslovi i gradski život često znače da moramo više da sedimo u dužem vremenskom periodu. Okruženi smo sa dosta ukusne hrane i pićima kojima imamo lak pristup. I ima toliko toga o čemu treba brinuti i šta nadoknaditi – bilo da je to na poslu, u našim privatnim životima ili na društvenim mrežama. Dakle, mi manje spavamo i pod većim smo stresom.
Ali nisu mnogi od nas svesni kako je sve to povezano sa gojaznošću. Da bismo razumeli, moramo da putujemo kroz vreme.
„Jedi ili budi pojeden!“ Zamislite da živite pre 50.000 godina u kamenom dobu. Sve do čega je našim precima bilo stalo je da jure kalorije kroz lov, zajednička okupljanja ili pecanje. To, i izbegavanje da postanete obrok dana za velike grabljivce.
Hrana je bila oskudna, pa je dobro hranjenje značilo veće šanse za preživljavanje, a takođe i veće šanse za razmnožavanje. Ključ uspeha je bio da se dočepate hrane sa puno masti, šećera i soli. Zato su naša tela naučila da pamte i favorizuju namirnice bogate energijom da prebrode periode gladi.
Možda sada mislite da moramo biti sasvim drugačiji od naših predaka. Ali sistemi koji su im pomogli da prežive su i danas aktivni u našim telima i često rade izvan naše svesti.
Proizvođači hrane, supermarketi, restorani i lanci za dostavu hrane preuzeli su naše prehrambene preferencije. Oni sada nude ogromnu raznovrsnost jeftinih, ukusnih i energetski bogatih namirnica koje kombinuju so, šećer i masti. Ovo je moćna kombinacija za naša čula – daleko moćnija nego što je naš mozak evoluirao da se nosi sa tim. Zato je teško odoleti primamljivim mirisima hrane kojima smo sada okruženi.
Ne treba da nas iznenadi kada pretrpamo narudžbinu za dostavu ili napunimo kolica za kupovinu iako nismo gladni. Naša sposobnost da se odupremo ovim namerno primamljivim namirnicama određena je nizom faktora, uključujući genetiku, i varira od osobe do osobe.
Dakle, globalni porast gojaznosti nije posledica iznenadnog gubitka snage volje. Umesto toga dobitak na težini shvata se kao prirodna reakcija na život u okruženju koje se promenilo brže nego što je naša vrsta uspela da se prilagodi.
Naše moderno okruženje sadrži mnogo faktora zbog kojih smo pod rizikom od gojaznosti. Mnogi od ovih faktora su izvan naše kontrole, ali na svu sreću još uvek postoji mnogo toga što možemo da učinimo. Restrukturiranje Vašeg okruženja je jedno od njih.
Kao vodič za restrukturiranje Vaše okoline pročitajte članak Hakujte
svoju glad: Kako isplanirati, pripremiti i jesti zdravu hranu.